Rođenje i predškolski uzrast Rođen sam 22. marta 1966.god. u "Staroj železničkoj bolnici" u Beogradu. Prvih godinu dana sam živeo u Tolstojevoj 28 (što mi je poznata ta ulica) na Dedinju (i za taj kraj sam negde čuo). Ali nisam stigao da shvatim u kom delu Beograda živim, jer su se moja majka Vera (rođ. Janković) i otac Vidoje razveli, a da ja nisam ni saznao za sebe. Zatim, godine 1968. majka mi je dobila dvosoban stan u Novoj Galenici, gde i danas živim. Obdanište mi je bilo u ulici, ali sam tamo zavoleo da idem zadnja tri meseca. Inače, pre toga majka je skoro svako jutro morala da me ostavlja u njemu sa kesom punom igračaka. Jedva sam čekao da baka Borka (mamina mama) i deka Mihailo (mamin tata) mogu da me prihvate i čuvaju nekoliko dana, samo da ne moram da idem u vrtić. O mojoj porodici Mama Moja majka je rođena u Marinkovoj Bari na Dušanovcu, gde je do udaje i živela sa mamom i tatom i dve rođene sestre. Ceo radni vek je provela na aerodromu kao tehnički dokumentator u "Aerodromu Beograd". Često me je vodila sa sobom na posao, zbog mog obdaništa, gde sam ja od malih nogu prihvatio avione kao normalno prevozno sredstvo. Kada sam bio mali bila je vrlo stroga prema meni (nemirnom muškom detetu - jedincu), verovatno iz straha da u životu ne zalutam. Danas je ona u penziji i živi u stanu ispod mog. Tata Nisam ni sebe upoznao a on je, kada sam imao četiri godine, otišao sa drugom ženom u Ameriku i sa njom tamo dobio sina - mog polubrata Ričarda, sa kojim nisam u kontaktu. Posle razvoda sa drugom ženom ženio se još tri puta, a sada, sa poslednjom ženom, živi u Beogradu. Prvi put kada je došao iz Amerike, stric me je poveo na Dedinje (inače je svake godine stric mene posećivao na moj rođendan) i odveo kod oca, ali ga ja nisam prepoznao - imao sam oko 10 godina. Zadnjih tri do četiri godine imamo nekakav - kakav takav kontakt. Supruga Katicu sam upoznao na radnoj akciji u Žužemberku. Kao stipendistu "Titovog Fonda" obavezali su me da bar jednom odem na radnu akciju. Izbegavao sam to koliko sam mogao ali kada je došlo da se mora, poslat sam u Žužemberk. Kada sam doznao gde idem mislio sam da me šalju u Austriju. Žužemberk se nalazi kod Novog Mesta u Sloveniji. Cilj radne akcije je bio raskrčavanje livada od stena i kamenja da bi se stvorili što veći pašnjaci. Akcija je uspešno završena, a ja sam se zaljubio u moju sadašnju suprugu. Ona je odmah posle tog leta nastavila školovanje i studiranje u Beogradu, a vezu smo ovekovečili 1995. godine, osmog januara. Deca Prvo smo dobili sina, Mihaila, koji se rodio 10.10.1995. a zatim ćerku, Nataliju, rođenu 11.11.1998. Školovanje Osnovna škola Završio sam osnovnu školu "Oton Župančič" (sada se zove "Desanka Maksimović") u Zemunu. Sada mi tu istu školu pohađaju i deca. Prva četiri razreda sam imao učitelja Damjana Jocića kome smo bili poslednja generacija. Neću mnogo da vam ga opisujem, a mislim da je dovoljno da vam prenesem jednu rečenicu iz školske sveske iz srpskog jezika koju nam je diktirao: "U Evropi žive sledeći narodi: Srbi, Rusi..." Srednja škola Kao pripadnik eksperimentalnoj generaciji (Šuvarovci) išao sam u tzv. usmereno obrazovanje. Prve dve godine opšte sa predusmerenjem u drugoj, a u trećoj godini izbor smera i školovanje još dve godine. U prvoj godini sam išao u AMŠ u Zemunu i kada sam u drugoj godini izabrao prirodno-naučni smer i video da sam upao u odljenje sa prosekom od 4,8, odmah sam se prebacio u metalski smer sa prosekom 3,1. Ta druga godina srednje škole mi je najlepša u celom školovanju. Tu sam upoznao mnogo novih drugova: Žule, Žabac, Mance, Trša, Bole, Danilo, Jofke, Oli, Krle... koji su danas taksisti, glumci, vlasnici pekara, inženjeri i dr. ... nastaviće se